Speltino brašno od celog zrna 1kg – Spelta Jevtić

Šta je speltino brašno?

Speltino brašno se koristi vež hiljadama godina, jer se spelta oduvek smatrala izuzetno zdravom žitaricom. Spelta se pominje još u nekim delovima starog Egipta, kao samostalna biljka odvojena od pšenice. Nekada je sve bilo ručno, pa i lupanje i izvejavanje, ne bi li se dobila potrebna čistoća zrna.

Osobine ove biljke, zbog kojih je vredi gajiti su brojne. Njena najbolja osobina je što ima ljusku na sebi koja je štiti od zagađenja. Spelta sadrži proteine, nezasićene masti, vitamine (A, C, grupe B, E i K), biljnu kiselinu, mineralne soli (kalcijum, kobalt, gvožde, fosfor, magnezijum, mangan, kalijum, bakar, selen, natrijum) i vlakna.

Ova žitarica je poreklom iz južne Azije,prvi put se spominje pre više hiljada godina i od tada se proširila na celoj teritoriji Evrope. Danas žitarica spelta ili krupnik ima široku primenu, između ostalog i zato što mnogi ljudi koji su alergični na pšenicu nisu alergični na speltu (napominjemo da spelta svakako sadrži gluten).

Takođe, spelta je na ceni i zbog svog prijatnog, orašastog ukusa.
Krupnik ili spelta je žitarica koja ima debelu opnu, koja je štiti od insekata, ali i od drugih mikrotoksina iz zemlje i vazduha. Ljuska se skida mehanički tj. specijalizovanim mašinama.

Razlika između pšenice i spelte

Obe pripadaju istoj porodici, ali se bitno razlikuju po fizičkim, biološkim i nutritivnim osobinama. Krupnik ili spelta podseća na pšenicu, po svom izgledu zrna, koje je duguljasto, usko. Međutim, zrno spelte ili krupnika, za razliku od zrna pšenice, poseduje debelu spoljašnju opnu ili ljusku. Ljuska zrna spelte čini 30-35% ukupne mase zrna. Zbog toga je i proizvodnja spelte nešto skuplja, jer zahteva više obrade nego proizvodnja i obrada pšenice.

Zahvaljujući svojoj tvrdoj opni, spelta dobro podnosi mrazeve, niske temperature, insekte i druge štetne uticaje. Spelta se prvenstveno uzgaja kao organska žitarica, bez genetski modifikovanog zrna, primene pesticida i herbicida u proizvodnji. Ona čak ne zahteva ni đubrenje zemljišta. Spada u otporne žitarice i ne zahteva posebne uslove uzgoja. Skladišti se u zrnu sa ljuskom, a pre odlaska u promet, se obrađuje i melje. Time se čuva vlažnost i hranljiva vrednost spelte.

Pored pomenutih fizičkih karakteristika, spelta se od pšenice razlikuje i po nutritivnoj vrednosti i sadržaju hranljivih materija. Spelta sadrži gluten, koji je rastvorljiv u vodi, a kada se zagreje postaje lakše svarljiv, za razliku od glutena iz pšenice, koji se teže vari i formira kugličaste formacije u organima za varenje.

Druga razlika između spelte i pšenice je u DNK strukturi i izgledu ćelija. Spelta je bogata u visoko vrednim proteinima u odnosu na pšenicu. Ukupan sadržaj proteina u spelti je 13.1 – 14.2%. Kod pšenice taj odnos varira, zavisno od vrste pšenice od 9 – 13.8 %. Razlaganjem proteina u metaboličkom procesu, nastaju aminokiseline, kojih u spelti ima mnogo više nego u pšenici. Od esencijalnih aminokiselina u sastav spelte ulaze leucin, izoleucin, cistein, metionin, triptofan i fenilalanin.

Speltino brašno sastav

Vitamini – Od vitamina, u spelti su zastupljeni vitamini B grupe – niacin, B2, tiamin i vitamin B17, koga ima u velikim količinama u spelti, a njegova uloga je već odavno poznata. Vitamin B17 je antikancerogeni vitamin koji deluje na tumorske ćelije.

Minerali – Od minerala, u spelti najviše ima natrijuma, bakra, magnezijuma, mangana i gvožđa. Brašno od spelte sadrži 1,36mg gvožđa u 40 g. Gvožđe je neophodan mikroelement, značajan u prevenciji anemije.

Ugljeni hidrati – Spelta sadrži složene ugljene hidrate, zvane mukopolisaharidi. Oni su specifični po tome što poseduju antiinflamatorna svojstva, i obnavljaju koštani i zglobni aparat i hrskavice. Celuloza čini veći deo ljuske zrna spelte, mada se ona kod obrade uklanja. Zahvaljući prisustvu složenih ugljenih hidrata, spelta je zdrava hrana za sportiste i druge fizički aktivne osobe. Daje energiju koja se postepeno oslobađa i kvalitetno ugrađuje u organizam.

Vlakna – Za razliku od drugih žitarica, spelta je bogatija u biljnim vlaknima, koja su rastvorljiva u vodi, pa se zbog toga spelta znatno lakše vari. Prisustvo vlakana utiče na organe za varenje, apsorpciju hranljivih materija iz creva i održavanje holesterola u krvi. Održava glikemijski indeks i dobra je kao žitarica u ishrani dijabetičara. Jedna šolja sirove spelte daje 19g vlakana.

U sastav spelte ulaze i dve važne materije – lignani i fitoestrogeni. Lignani utiču na prevenciju raka, ublažavaju simptome menopauze, osteoporozu i održavaju dobro kardiovaskularno zdravlje. Fitoestrogeni su biljni hormoni koji utiču na održavanje elastičnosti krvnih sudova, održavanje holesterola u krvi i vrlo su važni kod žena u menopauzi.

Speltino brašno kalorije (100g)

Nutrient	Vrednost
Kalorije	340 kcal
Proteini	14.6 g
Ugljeni hidrati	70.2 g
Vlakna	10.7 g
Masti	2.5 g
Vitamin B1 (Tiamin)	0.364 mg
Vitamin B3 (Niacin)	6.843 mg
Gvoždje	4.44 mg

Vrednosti u tabeli su orijentacione.

Speltino brašno cena

Cena speltinog brašna varira u zavisnosti od dobavljača, kvaliteta i količine u pakovanju. U Mangobiocentru, cena speltinog brašna je od 250 rsd za kilogram. Moguće su korekcije cene vremenom.

Speltino brašno recepti

1. Speltin hleb

Sastojci:

• 500 g speltinog brašna
• 300 ml tople vode
• 1 kašika meda
• 1 kašika soli
• 7 g suvog kvasca
• 2 kašike maslinovog ulja

Priprema:

1. U maloj posudi pomešajte toplu vodu, med i kvasac. Ostavite da odstoji 5-10 minuta dok se kvasac ne aktivira.
2. U velikoj posudi pomešajte speltino brašno i so.
3. Dodajte smešu kvasca i maslinovo ulje u brašno. Mešajte dok se ne formira mekano testo.
4. Mesite testo na blago pobrašnjenoj površini oko 10 minuta dok ne postane glatko i elastično.
5. Stavite testo u posudu premazanu uljem, pokrijte i ostavite na toplom mestu da naraste oko 1 sat, ili dok ne udvostruči veličinu.
6. Prebacite testo u podmazani pleh za hleb i ostavite da odmara još 30 minuta.
7. Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 220°C oko 30-35 minuta ili dok korica ne postane zlatno smeđa.
8. Ohladite pre sečenja i serviranja.

2. Speltini keksići sa medom

Sastojci:

• 200 g speltinog brašna
• 100 g putera (sobna temperatura)
• 100 g meda
• 1 jaje
• 1 kašičica praška za pecivo
• 1 kašičica vanilinog ekstrakta
• Prstohvat soli

Priprema:

1. U velikoj posudi pomešajte puter i med dok ne postanu kremasti.
2. Dodajte jaje i vanilin ekstrakt, te dobro izmešajte.
3. U posebnoj posudi pomešajte speltino brašno, prašak za pecivo i so.
4. Postepeno dodajte suve sastojke u smesu sa puterom, mešajući dok se ne formira testo.
5. Oblikujte testo u kuglice i stavite ih na pleh obložen papirom za pečenje.
6. Blago pritisnite kuglice da dobiju oblik keksića.
7. Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180°C oko 10-12 minuta ili dok keksići ne postanu zlatno smeđi.
8. Ohladite pre serviranja.

3. Palačinke od speltinog brašna

Sastojci:

• 200 g speltinog brašna
• 2 jaja
• 400 ml mleka
• 1 kašika šećera
• 1 kašičica vanilinog ekstrakta
• Prstohvat soli
• Malo maslaca ili ulja za pečenje

Priprema:

1. U velikoj posudi pomešajte jaja, mleko, šećer, vanilin ekstrakt i so.
2. Postepeno dodajte speltino brašno, mešajući dok se ne dobije glatka smesa bez grudvica.
3. Ostavite smesu da odstoji 15-20 minuta.
4. Zagrejte tiganj na srednjoj temperaturi i premažite ga maslacem ili uljem.
5. Sipajte malu količinu smese u tiganj i okrećite ga da bi se smesa ravnomerno rasporedila.
6. Pecite palačinku oko 2 minuta sa svake strane ili dok ne postane zlatno smeđa.
7. Ponovite postupak sa preostalom smesom.
8. Poslužite tople palačinke sa omiljenim prelivom ili filom.

Ovi recepti omogućavaju vam da uživate u zdravim i ukusnim jelima napravljenim od speltinog brašna.