Speltino-spelta meko brašno 1kg – Spelta Jevtić

Spelta se prvi put pominje u nekim delovima Egipta, kao samostalna biljka odvojena od pšenice. Nekada je sve bilo ručno, pa i lupanje i izvejavanje, ne bi li se dobila potrebna čistoća zrna.
Osobine ove biljke, zbog kojih je vredi gajiti su brojne. Njena najbolja osobina je što ima ljusku na sebi koja je štiti od zagađenja. Spelta sadrži proteine, nezasićene masti, vitamine (A, C, grupe B, E i K), biljnu kiselinu, mineralne soli (kalcijum, kobalt, gvožde, fosfor, magnezijum, mangan, kalijum, bakar, selen, natrijum) i vlakna.

Ova žitarica je poreklom iz južne Azije,prvi put se spominje pre više hiljada godina i od tada se proširila na celoj teritoriji Evrope. Danas žitarica spelta ili krupnik ima široku primenu, između ostalog i zato što mnogi ljudi koji su alergični na pšenicu nisu alergični na speltu (napominjemo da spelta svakako sadrži gluten). Takođe, spelta je na ceni i zbog svog prijatnog, orašastog ukusa.
Krupnik ili spelta je žitarica koja ima debelu opnu, koja je štiti od insekata, ali i od drugih mikrotoksina iz zemlje i vazduha. Ljuska se skida mehanički tj. specijalizovanim mašinama.

Razlika između pšenice i spelte

Obe pripadaju istoj porodici, ali se bitno razlikuju po fizičkim, biološkim i nutritivnim osobinama. Krupnik ili spelta podseća na pšenicu, po svom izgledu zrna, koje je duguljasto, usko. Međutim, zrno spelte ili krupnika, za razliku od zrna pšenice, poseduje debelu spoljašnju opnu ili ljusku. Ljuska zrna spelte čini 30-35% ukupne mase zrna. Zbog toga je i proizvodnja spelte nešto skuplja, jer zahteva više obrade nego proizvodnja i obrada pšenice.

Zahvaljujući svojoj tvrdoj opni, spelta dobro podnosi mrazeve, niske temperature, insekte i druge štetne uticaje. Spelta se prvenstveno uzgaja kao organska žitarica, bez genetski modifikovanog zrna, primene pesticida i herbicida u proizvodnji. Ona čak ne zahteva ni đubrenje zemljišta. Spada u otporne žitarice i ne zahteva posebne uslove uzgoja. Skladišti se u zrnu sa ljuskom, a pre odlaska u promet, se obrađuje i melje. Time se čuva vlažnost i hranljiva vrednost spelte.

Pored pomenutih fizičkih karakteristika, spelta se od pšenice razlikuje i po nutritivnoj vrednosti i sadržaju hranljivih materija. Spelta sadrži gluten, koji je rastvorljiv u vodi, a kada se zagreje postaje lakše svarljiv, za razliku od glutena iz pšenice, koji se teže vari i formira kugličaste formacije u organima za varenje.

Druga razlika između spelte i pšenice je u DNK strukturi i izgledu ćelija. Spelta je bogata u visoko vrednim proteinima u odnosu na pšenicu. Ukupan sadržaj proteina u spelti je 13.1 – 14.2%. Kod pšenice taj odnos varira, zavisno od vrste pšenice od 9 – 13.8 %. Razlaganjem proteina u metaboličkom procesu, nastaju aminokiseline, kojih u spelti ima mnogo više nego u pšenici. Od esencijalnih aminokiselina u sastav spelte ulaze leucin, izoleucin, cistein, metionin, triptofan i fenilalanin.

Vitamini – Od vitamina, u spelti su zastupljeni vitamini B grupe – niacin, B2, tiamin i vitamin B17, koga ima u velikim količinama u spelti, a njegova uloga je već odavno poznata. Vitamin B17 je antikancerogeni vitamin koji deluje na tumorske ćelije.

Minerali – Od minerala, u spelti najviše ima natrijuma, bakra, magnezijuma, mangana i gvožđa. Brašno od spelte sadrži 1,36mg gvožđa u 40 g. Gvožđe je neophodan mikroelement, značajan u prevenciji anemije.

Ugljeni hidrati – Spelta sadrži složene ugljene hidrate, zvane mukopolisaharidi. Oni su specifični po tome što poseduju antiinflamatorna svojstva, i obnavljaju koštani i zglobni aparat i hrskavice. Celuloza čini veći deo ljuske zrna spelte, mada se ona kod obrade uklanja. Zahvaljući prisustvu složenih ugljenih hidrata, spelta je zdrava hrana za sportiste i druge fizički aktivne osobe. Daje energiju koja se postepeno oslobađa i kvalitetno ugrađuje u organizam.

Vlakna – Za razliku od drugih žitarica, spelta je bogatija u biljnim vlaknima, koja su rastvorljiva u vodi, pa se zbog toga spelta znatno lakše vari. Prisustvo vlakana utiče na organe za varenje, apsorpciju hranljivih materija iz creva i održavanje holesterola u krvi. Održava glikemijski indeks i dobra je kao žitarica u ishrani dijabetičara. Jedna šolja sirove spelte daje 19g vlakana.

U sastav spelte ulaze i dve važne materije – lignani i fitoestrogeni. Lignani utiču na prevenciju raka, ublažavaju simptome menopauze, osteoporozu i održavaju dobro kardiovaskularno zdravlje. Fitoestrogeni su biljni hormoni koji utiču na održavanje elastičnosti krvnih sudova, održavanje holesterola u krvi i vrlo su važni kod žena u menopauzi.